Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalni razvoj i politika u Srbiji". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Универзитет у Београду

Економски факултет

Семинарски рад из предмета Национална економија

Тема: Социјални развој и политика у

Републици Србији

Социјална политика у ужем смислу обухвата само социјалну заштиту становништва (првенствено сиромашних лица) и социјално обезбеђење радника, односно чланова њихових породица (здравствено, инвалидско и пензијско), те заштиту инвалида, жртава рата и бораца. Шире гледано, социјална политика представља систем мера којима се утиче на животни стандард становништва. Као таква, онда укључује унапређивање животних и радних услова, социјалну сигурност, благостање људи, заштиту од незапослености, остваривање права на здравствену негу, ограничено радно време, плаћени одмор, права деце на једнаку социјалну бригу, као и права на школовање и културу. Потребно је да буде повезана са економском политиком, како би се обезбедио склад између економског развоја, на једној страни, и унапређивања животног стандарда (социјалног развоја), на другој.

За период после Другог светског рата у нашој земљи (СФРЈ и, касније у 90-тим годинама , СРЈ) карактеристично је да се социјална политика водила преко предузећа. То је било могуће захваљујући важећим својинским односима. Друштвена и државна предузећа, наиме нису била заинтересована за остваривање економске ефикасности. У таквим околностима запошљавани су нови радници иако за то нису постојали ваљани економски разлози, или је одржаван исти број запослених и када је опадала производња; одређивани су мали распони у зарадама према квалификацијама унутар предузећа, формиране су ниске цене од стране државе за основна добра и услуге; пружана је финансијска помоћ неефикасним предузећима како се очувала запослености итд. Са преласком на тржишни начин привређивања у нашој земљи треба мењати и социјалну политику. Држава мора да предузме пуну одговорност за социјалну ситуацију у земљи. Нова социјална политика треба да обезбеди:

ослобађање предузећа социјалне функције

решавање проблема сиромаштва, који је доста распрострањен.

У тржишним привредама социјалну политику креира и директно, кроз своје органе, остварује држава. Средства за те намене обезбеђују се из државног буџета. Надлежни државни органи утврђују обим и структуру социјалних права у складу са обимом расположивих средстава, који не угрожава економски развој ( у периоду социјализма социјална права су била предимензионирана, неусклађена са економским могућностима друштва). Предузећа су самостална у свом пословању и руководе се искључиво економским критеријумима при запошљавању и формирању зарада.

Мере социјалне заштите се усредсређује на радно неспособне и катергорије становништва са најнижијим дохотком (уместо да се, као што је код нас раније био је случај , путем ниских цена основних производа и услуга пружа помоћ свим грађанима, без обзира на њихов материјални положај). То претпоставља постојање јасно дефинисаних критеријума на основу којих се утврђује да је неко неспособан за рад и припада категорији сиромашних. При одређивању размера и интезитета сиромаштва посебан значај имају институције на локалном нивоу.

У периоду 2001-2009.године, предузете су значајне реформе у оквиру пензијског система (повећање старосне границе, измењен је начин обрачуна пензија), убрзана је реформа здравственог система и значајно побољшан систем социјалне заштите. Обезбеђена је социјална сигурност грађана, редовна исплата пензија, основна здравствена заштита и материјална помоћ за социјално најугроженије групе. У току је реформа пензијског система чији је циљ изградња финансијски одрживог пензијског система, који је прилагођен демографским и економским пресецима. Мере и активности из области социјалног развоја позитивно су се одразили на тренд повећања очекиваног трајања живота, које износи за женску популацију 76.3 година, а за мушку популацију 71.1 година, али и даље заостаје за просеком ЕУ.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]